Naredba o puštanju brade se u suštini temelji na samo jednom hadisu sa više predaja (verzija), od više ashaba.
Ovaj hadis iz Ahmedove zbirke hadisa u sebi sadrži sve verzije iz ostalih zbirki hadisa, a on glasi:
„Allahov Poslanik, alejhisselam, izašao je pred grupu starijih Ensarija koji su imali sijede brade, pa im je rekao:
„Skupino Ensarija, obojite sijede brade u crveno i žuto, pa tako postupajte suprotno sljedbenicima Knjige.“
Rekli smo: “Allahov Poslaniče, ehlul-kitabije oblače šarvale (panatlone), a ne zaogrću se donjim ogrtačima (izarima).“
Odgovorio im je: „Oblačite šarvale i zaogrćite se donjim ogrtačima, te tako suprotno postupajte ehlul-kitabijama.“
Rekli smo: „Allahov Poslaniče, ehlul-kitabije obuvaju kožnu obuću, a ne obuvaju papuče.“
Odgovorio je: „Obuvajte i kožnu obuću i papuče i suprotno postupajte ehlul-kitabijama.“
Rekli smo: „Allahov Poslaniče, ehlul-kitabije skraćuju svoje brade, a puštaju brkove.“
Odgovorio je: „Skraćujte brkove, a puštajte brade, i time suprotno postupajte ehlul-kitabijama.“
Naš narod, željan vjere, čim vidi u Kur’anu ili hadisu riječ u imperativnoj (naredbodavnoj) formi, misli da se radi o farzu, obavezi. Ili, ako se kaže “Nemojte to raditi”, pomisle da je to haram – zabranjeno.
I tu leži srž neznanja.
Ako se nešto zabranjuje u Kur’anu ili hadisu to ne znači da je haram, isto, ako se nešto naređuje to ne znači da je farz.
Poslanik je naredio da se kanom boji brada, samo poneki od ashaba su to radili.
Poslanik je zabranio upotrebu klupa u džamijama kao što to rade kršćani u crkvama, ali niko nije tvrdio da je to pokuđeno ili zabranjeno, već je postojalo opće slaganje o dopuštenosti.
Također, Poslanik je zabranio gradnju raskošnih džamija i njihovo ukrašavanje kao što to rade Jevreji i kršćani u svojim crkvama, ali su pravnici bili jednoglasni u dozvoljavanju toga.
Poslanik je također zabranio namaz u vrijeme zalaska sunca i izlaska sunca jer se idolopoklonici mole u tom vremenu, ali su pravnici bili jednoglasni da je to nepoželjno, a ne zabranjeno.
Također, Poslanik je zabranio ljuljanje u namazu kao što to rade Jevreji, ali niko nije tvrdio da je to haram.
Poslanik je rekao da se klanja u sandalama kako ne bi nalikovali Jevrejima, pravnici su se složili da je dozvoljeno klanjati bez sandala.
Poslanik, alejhisselam, je naredio da se skraćuju brkovi i da se pušta brada a prvi Hazreti Omer, imao je, suprotno Poslanikovoj, alejhisselam, naredbi preporučljivosti, duge brkove koje bi, kako se prenosi, uvijao prstima ili čupao kada bi se razljutio ili bio zabrinut.
Imam Malik b. Enes je, također, imao duge brkove.
Zapravo, da su se svi Poslanikovi, alejhisselam, imperativi shvatali kao stroga naredba, svi bi ih se, a oni su bili najdosljedniji, i pridržavali.
Zašto je određena grupacija zanemarila bojenje brade i ostale naredbe iz gore navedenog hadisa a fokusirala se samo na puštanje brade i skraćivanje brkova, to je pitanje na koje treba njihovi predstavnici da odgovore.
Upravo zbog ovakvih nakaradnih tumačenja postoji nauka koja se izučava godinama, a kojom se precizno određuje kada je koja naredba obavezna, farz a kada je samo preporuka, kada neka zabrana označava haram a kada ne.
Bradu treba puštati ali pošto ne postoji jasan dokaz o preporučenoj dužini brade, dovoljna će biti svaka dužina da bi propis preporučljivosti bio zadovoljen.
Ono što je opasno jeste tvrdnja da je puštanje brade farz – stroga obaveza a brijanje haram – veliki grijeh. To jednostavno nije tačno.
Tvrdnju ibn Hazma da postoji koncenzus o obavezi puštanja brade su pobili mnogi učenjaci.
Puštanje brade je sunnetom preporučen i pohvaljen postupak a brijanje pokuđeno djelo, i to je to.
Allah, Uzvišeni, kaže:
I ne govorite laži jezicima svojim: “Ovo je dopušteno, a ovo zabranjeno”, da biste tako o Allahu laži izmišljali. Oni koji o Allahu laži izmišljaju – neće uspjeti.
[Sura En-Naḥl: 116]
Ko želi pročitati ozbiljniju studiju o islamskom pogledu na bradu, koji se baštini više od hiljadu godina, bez novokomponovanih, naučno neutemeljenih stavova, neka posjeti ovaj link.
