Mnogi današnji vjernici ne prave razliku između obreda i običaja, niti između onoga što je širk i onoga što je samo zabranjeno i haram u našoj šerijatskoj praksi. To je dovelo do toga da se govori o vjeri bez znanja i da se stvara nered među muslimanima, udaljavajući ih od uzvišenih ciljeva islama.
Naš govor o sedždi nekome drugome osim Allahu
Nema sumnje da su svi poslanici u tevhidu i da je njihova vjera ista u osnovama tevhida. Ni jedan oblik širka nije bio dozvoljen nekima od njih a zabranjen drugima. Međutim, neki manje važni postupci su bili dozvoljeni u vjerama nekih poslanika, ali ih je Allah zabranio u našoj vjeri islamu, među njima je i činjenje sedžde iz poštovanja.
Dva tipa sedžde: Sedžda ibadeta i sedžda poštovanja
Sedžda nekome drugome osim Allahu može biti dva tipa: sedžda ibadeta i sedžda poštovanja.
- Sedžda ibadeta: Onaj ko učini sedždu nekome drugome osim Allahu s namjerom ibadeta, počinio je širk i izašao iz vjere islama i tevhida.
- Sedžda poštovanja: Onaj ko učini sedždu nekome drugome osim Allahu s namjerom poštovanja, griješan je i počinio je zabranjeni čin u našem šerijatu, ali nije nevjernik i ne mora izgovoriti šehadet. Dovoljno je da se pokaje Allahu i traži oprost.
Dokazi da sedžda iz poštovanja nije širk
Sedžda meleka Ademu
Allah, subhanehu ve te'ala, naredio je melekima da učine sedždu Ademu, alejhis-selam, rekavši:
“I kada rekosmo melekima: ‘Poklonite se Ademu!’ oni se pokloniše, osim Iblisa, on odbi i uzoholi se i postade nevjernik.” (El-Bekare, 34)
Poznato je da Allah ne naređuje širk.
Sedžda braće Jusufu
Sedžda braće našem poslaniku Jusufu, kada Allah kaže:
“I podiže roditelje svoje na prijesto, i svi oni padoše pred njim na sedždu.” (Jusuf, 100)
Ovo ukazuje na to da je činjenje sedžde iz poštovanja bilo dozvoljeno u vjeri našeg poslanika Jakuba i našeg poslanika Jusufa, alejhimus-selam.
Hadis o sedždi Mu'aza Poslaniku
Ali, Allah je to zabranio ovom ummetu, a dokaz za to je hadis od Abdullaha ibn Ebi Evfa koji kaže:
“Kada je Mu'az ibn Džebel došao iz Šama, učinio je sedždu Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu reče: ‘Šta je ovo?’ Rekao je: ‘O Allahov Poslaniče, došao sam iz Šama i vidio sam ih kako čine sedždu svojim vladarima i svećenicima, pa sam želio to učiniti i tebi.’ On reče: ‘Nemoj to činiti, jer da sam ja ikome naredio da čini sedždu nekome, naredio bih ženi da čini sedždu svome mužu…'” (Bilježi Ibn Madža s ispravnim lancem prenosilaca)
Sedžda našeg sejjida Mu'aza Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i sam ukor Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ukazuje na to da je sedžda ovog plemenitog ashaba bila sedžda poštovanja, a ne sedžda ibadeta. Nepostojanje naredbe da izgovori šehadet, već samo ukor, ukazuje na to da onaj ko učini sedždu nekome drugome osim Allahu s namjerom poštovanja nije nevjernik, već je griješan jer je učinio zabranjeni čin.
Zaključak
Zato oni koji brzo optužuju za širk i kufr one koji su na tevhidu, neka se boje Allaha, subhanehu ve te'ala, i neka se stide istinskim stidom i budu milostivi prema ovom ummetu.
Hawwar el-Šafii, Magistar tefsira Kur'ana.
